О кривичном поступку
У кривичном поступку се утврђује да ли је неко лице
извршило кривично дело, и ако јесте, изриче му се кривична санкција
(казна или условна осуда).
Кривични поступак има две фазе: претходни и главни. У претходном поступку,
тј. истрази, утврђује се да ли има довољно елемената за заснивање оптужнице
против одређеног лица на основу навода из захтева за спровођење истраге
који подноси јавни тужилац, а на основу података из кривичне пријаве.
Истрага се води пред истражним судијом. Друга фаза, главни кривични
поступак, почиње оптужним актом, најчешће оптужницом, коју подноси јавни
тужилац, на основу резултата истраге. На главном претресу, који следи,
расправљају се околности и докази који иду у прилог како оптужбе, тако
и одбране. Оштећени, лице против кога је извршено дело или чланови породице
жртве, имају такође пуно право да учествују у поступку. И овај поступак
се окончава пресудом, која садржи одлуку суда о постојању или непостојању
кривичне одговорности оптуженог за дела која му се стављају на терет
оптужницом, као и кривичну санкцију (нпр. затворску казну) уколико
та одговорност постоји.
Од затворске казне треба разликовати притвор, као процесно средство
које се одређује у случајевима строго одређеним законом, током кривичног
поступка, најчешће ради спречавања бекства или другог избегавања одговорности.
Свако лице се сматра невиним док се не утврди да је одговорно за извршење
кривичног дела. Лице против кога се води истрага назива се окривљени,
лице против ког је поднета оптужница назива се оптужени, а лице за које
се утврди кривична одговорност - осуђени.
Од кривичног поступка треба разликовати поступање по кривичној пријави,
која представља својеврсну информацију коју јавном тужилаштву може да
поднесе свако лице, непосредно или преко полиције (мада то у начелу
чини сама полиција), уколико постоје одређена сазнања или индиције о
извршењу дела или могућем извршиоцу (осумњичени). Кривичном пријавом
не почиње никакав судски поступак, већ само испитивање које спроводи
тужилаштво поводом тога да ли постоје елементи за покретање таквог поступка.
Надлежност судова у кривичним стварима је подељена у првом степену,
тако да је основни суд надлежан за лакша, а виши
за тежа кривична дела. У првом случају по жалби одлучује виши, а у другом случају
надлежни апелациони суд.
