О парничном поступку
Парница је судски поступак у којем се решава спор - конкретна,
животна ситуација у којој се јављају две стране са међусобно супротстављеним
правима и интересима.
У парници супротне стране су тужилац, подносилац тужбе, и тужени, лице
против кога је она управљена. Парница се покреће тужбом која садржи одреднице
лица која су у спору, опис шта је заправо спорно, на ком пропису се заснива
захтев из тужбе, предлоге доказа у прилог тих тврдњи и шта захтева од
суда да досуди (тужбени захтев). Следи расправа, на једном или више судских
рочишта, у којој обе стране износе своје наводе и подносе доказе који
иду њима у прилог. Кад се исцрпу предлози доказа, односно кад суд оцени
да је поуздано утврђено чињенично стање, парница се окончава пресудом
која садржи решење спора, на основу релевантних важећих прописа, са становишта
суда.
Незадовољна страна може да поднесе жалбу, по којој решава непосредно виши
суд.
Надлежност судова уређена је законом. У грађанским стварима (парницама)
тужба се подноси основном суду, који је тиме првостепени а по жалби је
решава виши суд. У неким споровима, нпр. утврђивање очинства и материнства,
заштита ауторска права и друго дефинисано законом, тужба се подноси вишем суду,
који је тиме првостепени а по жалби је решава надлежни апелациони суд који у неким
случајевима одлучује и о жалбама основног суда. По ванредним правним средствима (нпр. ревизији)
одлучује Врховни касациони суд.
